Arthur C. Clarke – Matica Zemlja [pdf] [epub]

Podijeli:
Facebook
Google+
https://pdfknjige.com/download/arthur-c-clarke-matica-zemlja-pdf-epub/
Twitter
Pretplati se
Instagram
RSS

Matica Zemlja - Arthur C. ClarkeDankanu Mekenziju bilo je deset godina kada je otkrio čarobni broj. Dogodilo se to pukim slučajem; nameravao je da pozove Baku Elen, ali pri tom nije bio dovoljno pažljiv i tako je prstima dotakao pogrešne dirke. Istog časa je shvatio da je pogrešio, pošto se Bakin vid uključivao sa dve sekunde zakašnjenja, čak i na ‘automatskom snimanju’. Ova veza je, međutim, oživela istog trena. Pa ipak, nije se začuo zvuk zvonca, niti je bilo slike. Ekran je stajao potpuno prazan, pa se čak nisu videle ni tačkice interferencije. Dankan je u prvi mah pomislio da se uključio na neki isključivo zvučni kanal, ili da je uhvatio neku stanicu gde je kamera bila isključena. U svakom slučaju, ovo jamačno nije bio Bakin broj i zato on posegnu rukom da prekine kontakt.
Istog trena postao je svestan zvuka. U prvi mah mu se učinilo da to neko tiho diše u mikrofon na drugom kraju veze, ali je ubrzo uvideo da je u zabludi. Šum koji je čuo odlikovao se izvesnim nepravilnim, neljudskim svojstvom; nedostajao mu je bilo kakav postojan ritam, a takođe su se javljali dugi intervali potpune tišine.
Dok je osluškivao, Dankana je počelo da prožima sve jači osećaj strahopoštovanja. Suočio se sa nečim što je stajalo sasvim postrani od njegovog normalnog, svakodnevnog iskustva, pa ipak ga je odmah prepoznao. Tokom njegovog desetogodišnjeg života, utisci sa mnogih svetova bili su mu uvreženi u umu, a niko ko bi makar samo jednom čuo ovaj najprizivniji od svih zvukova nije ga više mogao zaboraviti. Do ušiju su mu dopirali glasovi vetra, koji je uzdisao i šaputao preko beživotnog predela sto metara iznad dečakove glave.
Dankan je sasvim smetnuo Baku s uma i okrenuo dugme za jačinu zvuka do kraja. Zavalio se na kauč, zaklopio oči i pokušao da projektuje sebe u nepoznat, negostoljubiv svet od koga ga je štitila sva sila sigurnosnih uređaja koje je moglo da mu pruži tri stotine godina svemirske tehnologije. Jednoga dana, kada bude prošao testove opstanka, izići će gore u taj svet i videće vlastitim očima jezera i provalije, kao i nisko polegle narandžaste oblake, obasjane tanušnim, hladnim zracima dalekog Sunca. Iščekivao je taj dan, pre sa pribranim naslućivanjem nego sa uzbuđenjem – Mekenzijevi su bili poznati po tome što se nikada ne uzbuđuju – ali je sada iznenada shvatio šta mu nedostaje. Isto bi se dogodilo sa nekim detetom na Zemlji koje bi, usred neke prašnjave pustinje daleko od okeana, stavilo školjku uz uho i uz čežnjivu žudnju osluškivalo muziku nedostupnog mora.
Zvuk koji je čuo nije bio ni malo tajnovit, ali kako je stigao do njega? Mogao je da potiče sa ma kog mesta širom stotinu miliona kvadratnih kilometara koji su se pružali gore. Negde – možda u nekom napuštenom konstrukcionom projektu ili eksperimentalnoj stanici – ostao je u vodovima neki uključen mikrofon, izložen smrznutim, otvorenim vetrovima površinskog sveta. Nije bilo mnogo verovatno da će dugo stajati neotkriven; ranije ili kasnije, neko će ga otkriti i isključiti. Na dečaku je bilo da brže-bolje uhvati poruku koja mu je prispela spolja dok to još može, čak i da je znao broj koji je slučajno pozvao, sumnjao je da bi mogao ponovo uspostaviti vezu.
Količina audio-vizuelne građe koju je Dankan uskladištio pod MEŠ bila je više nego zamašna, čak i za jednog preterano Ijubopitljivog desetogodišnjaka. Nije problem bio u tome što mu je nedostajala vičnost za organizaciju – naprotiv, ona je spadala u jednu od najslavnijih nadarenosti Mekenzijevih – već je dečak naprosto ispoljavao zanimanje za više stvari nego što je bio kadar da ih razvrsta. Bio je to onaj teži način da se otkrije kako neprikladno klasifikovana informacija može da bude nepovratno izgubljena.
Pomno je razmišljao nekoliko trenutaka, dok je samotni vetar jecao, ridao i donosio mu mrzlost svemira u toplu, malu kabinu za spavanje. Zatim je otkucao: ALFA INDEKS – ZVUCI VETRA – STALNO USKLADIŠTENJE.
Čim je dodirnuo taster sa oznakom UKLJUČENJE, do njega su doprli glasovi gornjeg sveta. Ako sve bude u redu, moći će ponovo da ih čuje u svako doba kada odabere indeks sa natpisom ZVUCI VETRA. Čak i ako je pogrešio i tragač programa konzole nije uspeo da locira snimak, ovaj će se u svakom slučaju nalaziti negde u večitom, neizbrisivom pamćenju mašine. Uvek je postojala nada da bi ga jednoga dana mogao ponovo slučajno pronaći, kao što se sve vreme događalo sa informacijama koje bi uskladištio pod MEŠ.
Odlučio je da produži sa snimanjem vetra još nekoliko časaka, pre no što ponovo započne prekinuti poziv Baki. Umešao se, međutim, neki hir sreće, jer istog časa kada je pritisnuo dirku UKLJUČENJE vetar je zamakao, prepuštajuci mesto dugoj, neprijatnoj tišini. A onda se, iz te tišine, javilo nešto novo.
Bilo je slabašno udaljeno, pa ipak, stvaralo je utisak neke svemoćne sile. Najpre se začuo prigušen krik, čija se jačina povećavala iz sekunde u sekundu, ali se zbog nečega uopšte nije približavao. Krik se ubrzo uspeo do demonskog urlika, u čijem se zaleđu oglašavala grmljavina – da bi se najednom sve ponovo utišalo isto tako brzo kao što je i počelo. Od prvog šuma do kraja prošlo je manje od pola minuta. Sada se ponovo čulo samo uzdisanje vetra, još samotnije nego ranije.
Jedan dugi, dražestan trenutak Dankan se napajao jedinstvenim zadovoljstvom straha bez opasnosti; a onda je reagovao kao i uvek kada bi nabasao na nešto novo ili uzbudljivo. Otkucao je broj Karla Helmera i rekao: “Slušaj ovo.”
Tri kilometra dalje, na severnom kraju Oaze Grada, Karl je sačekao da otegnuti krik zamre u tišinu. Kao i uvek, na licu mu se nije moglo pročitati šta ima na umu; konačno reče: “Pusti da čujem ponovo.”
Dankan pusti još jednom snimak, uveren da će tajna uskoro biti razrešena. Jer Karlu je bilo petnaest godina, što znači da je on već sve znao.
Njegove sjajnoplave oči, naizgled tako prostodušne, pa ipak već pune tajni, netremice su bile upravljene u Dankana. Karlovo iznenađenje i iskrenost bili su krajnje ubedljivi kada je upitao: “Zar nisi mogao da prepoznaš?”
Dankan je načas oklevao. Sada su mu na um pale neke očigledne mogućnosti – ali ako se među njima bude opredelio za pogrešnu, Karl će mu se nasmejati u brk. Bolje je ne izlagati se riziku…

PREUZIMANJE: nakon odabira željenog formata otvorit će se Mega stranica na kojoj pritisneš download i to je to 🙂

.PDF .EPUB

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *