Arthur C. Clarke – Duboko poniranje [pdf] [epub]

Podijeli:
Facebook
Google+
https://pdfknjige.com/download/arthur-c-clarke-duboko-poniranje-pdf-epub/
Twitter
Pretplati se
Instagram
RSS

Duboko poniranje - Arthur C. ClarkeUbica je bio na slobodi negde na pašnjaku. Južnopacifička vazdušna patrola opazila je veliko truplo koje je bojilo more u crveno dok se valjalo na talasima. U roku od nekoliko sekundi, složeni sistem za upozoravanje dignut je na uzbunu; od San Franciska do Brizbejna, ljudi su pomerali obeleživače i crtali krugove dometa po kartama. A Don Barli, koji je još trljanjem isterivao san iz očiju, bio je pogrbljen nad upravljačkom tablom izviđačke podmornice 5 dok se ova spuštala prema crti od dvadeset hvati.
Bilo mu je drago što je do uzbune došlo u njegovoj oblasti; bilo je to prvo pravo uzbuđenje poslednjih meseci. Dok mu je pogled bio vezan za uređaje od kojih mu je život zavisio, um mu se zapućivao daleko napred. Šta li se dogodilo? Kratka poruka nije davala pojedinosti; samo je javila da jedan nedavno ubijeni pravi kit pluta na površini oko deset milja iza glavnine krda, koje je i dalje nastavljalo prema severu u paničnom begu. Očigledna pretpostavka bila je da je, na neki način, krdo kitova ubica uspelo da prodre kroz prepreke koje su štitile pašnjake. Ukoliko je bilo tako, Dona i sve njegove kolege-čuvare očekivalo je mnogo posla.
Raspored zelenih svetlosti na tabli za obaveštavanje bio je blistavi simbol bezbednosti. Sve dok se raspored ne promeni, dok neka od tih smaragdnih zvezda ne počne da namiguje crveno, sve je bilo kako valja što se tiče Dona i njegovog malog plovila. Vazduh – gorivo – napajanje: bio je to triumvirat koji mu je upravljao životom. Ukoliko bi ijedna od tih stavki otkazala, on bi počeo da tone u čeličnom kovčegu prema pelagičnom mulju, kao što se to desilo Džoniju Tindalu pretprošle sezone. Ali nije bilo razloga da se pokvare, a predviđene nesreće, uveravao je Don samoga sebe, nikada nisu bile one koje su se i dešavale.
Nagao se nad malu upravljačku tablu i progovorio u mikrofon. Podmornica 5 i dalje je bila toliko blizu matičnom brodu da je radio-uređaj radio, ali za koji čas moraće da se prebaci na ultrazvuk.
“Podešavam kurs na 255, brzina 50 čvorova, dubina 20 hvati, sonar pokriva puni opseg. Procenjeno vreme do zone cilja četrdeset minuta. Javljaću se u desetominutnim razmacima dok ne budem stupio u kontakt. To je sve. Gotovo.”
Potvrda prijema sa Rorkvala bila je jedva čujna i Don isključi uređaj. Kucnuo je čas da malo pogleda oko sebe.
Zatamnio je svetla u kabini da bi jasnije video ekran skanera, navukao polaroidne naočari preko očiju i zavirio u dubine. Bilo je potrebno nekoliko sekundi da bi mu se dve slike stopile u umu; onda 3-D prikaz poskoči u stereoskopski život.
Bio je to trenutak kada se Don osećao poput Boga: bio je u stanju da drži u sopstvenim rukama krug Pacifika od dvadeset milja u prečniku i da jasno vidi sve do još velikim delom neistraženih dubina dve hiljade hvati niže. Snop nečujnog zvuka polako se okretao i pretraživao svet u kome je lebdeo, tragao za prijateljima i neprijateljima u večnoj tmini u koju svetlost nikada nije mogla da prodre. Potka bezvučnih vriskova, previše visokih čak i za sluh slepih miševa koji su izmislili sonar milionima godina pre čoveka, pulsirala je kroz vodenu noć; slabašni odjeci golicavo su se vraćali da bi bili primljeni, pojačani i pretvoreni u razlivene, plavo-zelene mrlje na ekranu.
Zahvaljujući dugom iskustvu, Don je bio u stanju da čita njihovu poruku sa glatkom lakoćom. Pet stotina stopa ispod njega, prostrt do granica potopljenog obzorja, pružao se raspršeni sloj – pokrivač života koji je prekrivao polovinu sveta. Potopljena livada mora dizala se i spuštala sa prolaskom Sunca, uvek lebdeći na rubu tame. Tokom noći isplovljavala je gotovo do površine, ali sada ju je zora gonila nazad u dubine.
Sloj nije predstavljao nikakvu prepreku za sonar. Kroz njegovo tanano tkanje Don je jasno video do mulja pacifičkog dna, preko koga je sada vozio visoko poput oblaka nad Zemljom, ali najveće dubine nisu predstavljale njegovu brigu; stada koja je čuvao i neprijatelji koji su harali po njima pripadali su gornjim slojevima mora.
Don prebaci prekidač birača dubine, a snop njegovog sonara usredsredi se na vodoravnu ravan. Titravi odjeci iz ponora nestadoše i on se nađe u prilici da jasnije osmotri ono što je počivalo oko njega ovde, u stratosferskim visinama okeana. Onaj svetlucavi oblak dve milje ispred njega bio je neobično veliko jato riba; pitao se da li je Baza znala za to i uneo upis u dnevnik. Bilo je par velikih odraza na ivici jata – mesožderi koji su gonili stoku i obezbeđivali da točak života i smrti koji se večno okretao nikada ne izgubi zalet. Ali taj sukob nije bio Donova briga; on je pošao za većom lovinom.
Podmornica 5 vozila je dalje prema zapadu – čelična igla hitrija i smrtonosnija od ijednog drugog stvorenja koje je lutalo morima. Majušna kabina, sada osvetljena samo titrajima svetlosti sa instrumentalne table, pulsirala je silinom dok su rotirajuće turbine gurale vodu u stranu. Don baci pogled na mapu i primeti da je već bio na pola puta do oblasti odredišta. Pitao se da li bi trebalo da izroni da pogleda mrtvog kita; na osnovu povreda životinje mogao bi da zaključi nešto o njenim napadačima. Ali to bi značilo dalje odlaganje, a u slučajevima poput ovog vreme je bilo od životnog značaja.
Prijemnik velikog dometa žalostivo zapišta i Don ga prebaci na prevođenje. Nikada nije naučio da očitava kod uhom, kao što su neki ljudi umeli, ali traka hartje koja je izlazila iz proreza za poruke poštedela ga je nevolje.

VAZDUŠNE PATROLE JAVLJAJU DA JATO OD 50-100 KITOVA IDE POD 90 STEPENI REF X186593 Y432011 STOP KREĆE SE PUNOM BRZINOM POSLE PROMENE SMERA STOP NEMA TRAGOVA ORKI ALI TREBA PRETPOSTAVITI DA SU U BLIZINI STOP RORKVAL

Don je poslednji zaključak smatrao vrlo malo verovatan. Ukoliko su orke – grozni kitovi-ubice – zaista bile odgovorne, svakako bi do sada bile primećene dok izranjaju da se nadišu. Štaviše, one nikada ne bi dopustile da ih patrolni avion poplaši i rastera od žrtvi, već bi ostale da se goste dok se ne prežderu.
Jedna stvar išla je njemu u prilog; preplašeno krdo sada se kretalo gotovo pravo prema njemu. Dok poče da podešava koordinate na mreži crtača, a onda vide da to više nije neophodno. Na krajnjoj ivici ekrana pojavila se flotila slabašnih zvezda. On malo izmeni kurs i krenu pravo prema prilazećem jatu.

 

PREUZIMANJE: nakon odabira željenog formata otvorit će se Mega stranica na kojoj pritisneš download i to je to 🙂

.PDF .EPUB

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *