Paulo Coelho – Đavao i gospođica Prim [pdf]
Već skoro petnaest godina, stara Berta je po vasceli dan sedela ispred svojih vrata. Žitelji Viskosa znali su da se osobe u poodmaklim godinama obično tako i ponašaju: sanjare o prošlosti i mladosti, promatraju svet kome više ne pripadaju i traže neku temu za razgovor sa susedima.
Berta je, međutim, imala razloga za takvo ponašanje. I njenom je čekanju toga jutra došao kraj, kad je ugledala stranca kako se penje uz strmu padinu i lagano upućuje prema jedinom hotelu u varoši. Nije izgledao onako kako ga je bezbroj puta zamišljala; nosio je pohabano odelo, sav zarastao u kosu i bradu. Ali dolazio je u društvu svog neizbežnog pratioca: đavola. “Moj muž je bio u pravu”, reče Berta samoj sebi. “Da ja nisam ovde, niko ga ne bi ni primetio.”
Nije umela da odredi kojih je godina, pa je zaključila, odoka, da mu je negde između četrdeset i pedeset. “Mladić”, pomisli, po nekoj samo starcima poznatoj računici. Pokušavala je da dokuči koliko će se zadržati u varoši, ali nije mogla da pogodi; možda neće dugo, sudeći po prtljagu.
Najverovatnije će samo da prenoći, pa će nastaviti dalje, u susret svojoj sudbini koju nije naslućivala, niti ju je zanimala. Pa ipak, sve te godine provedene pred kućnim pragom u iščekivanju njegovog dolaska nisu prošle uzalud, jer je barem naučila da ceni lepotu planina, da primećuje nešto što joj je ranije izmicalo – iz prostog razloga što je tu rođena, a čovek brzo ogugla na ono što svakodnevno viđa.
Stranac je ušao u hotel, kao što se moglo i pretpostaviti. Berta pomisli da bi o tom nezvanom gostu trebalo popričati sa parohom. Ali on bi olako shvatio njene sumnje i pripisao ih staračkim ćudima.
Dakle, sad je jedino preostajalo da se sačeka i vidi šta će se dogoditi. Đavolu ne treba mnogo vremena da napravi štetu – kao ni olujama, orkanima i lavinama koje uspevaju, za svega nekoliko sati, da unište stoletna stabla. Najednom joj je sinulo da to njeno saznanje o Zlu koje je upravo stiglo u Viskos, samo po sebi ništa ne menja; đavoli neprestano dolaze i odlaze, a samo njihovo prisustvo ne mora uvek biti pogubno. Oni tumaraju svetom, od pamtiveka, ponekad iz puke radoznalosti da saznaju šta se zbiva, drugi put da bi iskušavali ovu ili onu dušu, ali su po prirodi nestalni i menjaju svoje žrtve bez ikakve logike, vođeni jedino zadovoljstvom jedne unapred dobijene bitke. Berta je smatrala da se Viskos ne odlikuje ničim zanimljivim ili posebnim što bi zaokupilo bilo čiju pažnju duže od jednog dana – pogotovu kad je u pitanju neko tako važan i zauzet kao što je izaslanik tmine.
PREUZIMANJE (nakon odabira željenog formata otvorit će se Mega stranica na kojoj pritisneš download i to je to 🙂
