Joe Abercrombie: Smrskano more – Pola rata
Jiling slegnu ramenima. „Kraljevi i seljaci. Smrti smo svi isti.”
On ubode Skarinog dedu tamo gde mu se vrat spajao s ramenima, tako da sečivo ulete u meso sve do balčaka i opet izlete, brzo i smrtonosno kao udar munje. Kralj Fin samo suvo zaskiča, a i to prebrzo utihnu, pa pade licem prema ognjištu. Skara je ukočeno stajala, ne dišući, ne razmišljajući.
Majka Kira je zurila u leš svog gospodara. „Baba Veksen mi je dala reč”, promuca.
Kap, kap, krv je kapala s vrha Jilingovog mača. „Reč vezuje samo slabiće.”
Okrenuo se u mestu, vešto kao plesač, a čelik zatitra u senkama. Vide se mrki mlaz i glava majke Kire zakotrlja se po podu, a telo joj pade kao da u njemu nema nijedne kosti. Skari se ote drhtav uzdah. To mora da je košmar. Grozničava varka. Želi da prilegne. Kapci joj zatreptaše, telo joj klonu, ali Plavi Džener ju je držao za ruku tako snažno da ju je bolelo.
„Ti si robinja”, prosikta on drmajući je. „Ništa ne govoriš. Ništa ne razumeš.”
Ona pokuša da umiri prestravljeno disanje dok su se lagani koraci približavali preko poda. Negde daleko neko zavrišta i nikako da stane.
„Vidi, vidi”, začu se tihi glas Jarkog Jilinga. „Ovo dvoje nema šta da traži ovde.”
„Ne, velmožo. Ime mi je Plavi Džener.” Skara nije mogla da pojmi kako on može da zvuči tako prijateljski, staloženo i razumno. Kada bi ona otvorila usta, začulo bi se samo grcavo ridanje. „Ja sam trgovac s dozvolom visokog kralja i skoro sam se vratio uz reku Divnu. Zaputili smo se u Skekendom, ali oluja nas je skrenula s puta.”
„Mora da si bio dobar prijatelj s kraljem Finom kada si gost u njegovoj dvorani.” „Pametan trgovac je sa svima prijatelj, velmožo.”
„Preznojavaš se, Plavi Dženere.”
„Iskren da budem, prestravljen sam od tebe.”
„Odista pametan trgovac.„ Skara oseti nežan dodir ispod brade i glava joj se podiže. Zagleda se u lice čoveka koji je upravo umorio dvoje ljudi što su je podigli od deteta, a njegov blagi osmeh još isprskan njihovom krvlju bio joj je dovoljno blizu da može da mu prebroji pege na nosu.
Jiling napući pune usne i ispusti visok i prodoran zvižduk. „A trguješ dobrom robom.” Jednom rukom joj prođe kroz kosu i obavi jedan pramen oko dugih prstiju, pa joj ga skloni s lica tako da joj palcem očeša obraz.
Moraš da preživiš. Moraš da predvodiš. Ona uguši strah. Uguši mržnju. Natera lice da bude obamrlo. Tralsko lice, koje ne pokazuje ništa.
„Trgovče, da li bi mi dao ovo u zamenu za nešto?”, upita ga Jiling. „Možda svoj život?„
„Drage volje, velmožo”, odgovori mu Plavi Džener. Skara je znala da je majka Kira bila luda što veruje toj protuvi. Udahnu da ga prokune, ali njegovi čvornovati prsti zabiše joj se u meso tamo gde ju je držao za ruku. „Ali ne mogu.”
„Po mom iskustvu, a imam ga mnogo i veoma je krvavo…„ – Jarki Jiling diže svoj crveni mač i prisloni ga uz obraz kao što bi neka devojčica najdražu lutku, tako da dijamant u jabuci zablista od vatre crvenim, narandžastim i žutim sjajem – „jedno oštro sečivo preseca čitav konopac nemogućnosti.„
Dženerovo prosedim čekinjama prekriveno grlo zaigra kada on proguta knedlu. „Nije moja pa da je prodajem. Ona je poklon. Od kneza Varoslava od Kaljiva visokom kralju.„
„Ah.„ Jiling lagano spusti mač, koji ostavi dugi crveni otisak na licu. „Čujem da je Varoslav čovek kojeg se pametan čovek plaši.„
„Ima veoma malo smisla za šalu, istina.”
„Kako čoveku raste moć, tako mu se suši smisao za šalu.”
PREUZIMANJE (nakon odabira željenog formata otvorit će se Mega stranica na kojoj pritisneš download i to je to 🙂
