Arthur C. Clarke & Gentry Lee – Vrt Rame [pdf] [epub]

Podijeli:
Facebook
Google+
https://pdfknjige.com/download/arthur-c-clarke-gentry-lee-vrt-rame-pdf-epub/
Twitter
Pretplati se
Instagram
RSS

Vrt Rame - Artur Klark & Gentry LeePre dve noći, u 10.44 po griničkom vremenu na Zemlji, Simona Tiaso Vejkfild ugledala je Vaseljenu. Bilo je to neverovatno iskustvo. Mislila sam da sam i ranije doživljavala moćna osećanja, ali ništa u mom životu – ni smrt moje majke, ni zlatna olimpijska medalja iz Los Anđelesa, ni trideset šest sati koje sam provela sa princom Henrijem, pa čak ni rođenje Ženevjev pod brižnim pogledom mog oca u bolnici u Turu – nije bilo tako snažno kao radost i olakšanje kada sam konačno začula Simonin prvi plač.
Majkl je prorekao da će se beba roditi na Božić. Na svoj uobičajen, drag način kazao nam je kako veruje da će nam Bog “dati znak” tako što će udesiti da se naše svemirsko čedo rodi upravo na Isusov pretpostavljeni rođendan. Ričard se podsmehnuo, kao što je uvek činio kada bi Majklov religijski zanos uzeo maha. Međutim, pošto sam na Badnje veče osetila prve jake trudove, malo je nedostajalo da se i Ričard preobrati u vernika.
Te noći uoči Božića spavala sam nemirno. Baš pred samo buđenje usnila sam dubok, živopisan san. Šetala sam pored našeg veštačkog jezerca u Bovoau, igrajući se sa svojim mezimcem, patkom Danoaom, i njegovim divljim drugarima, kada sam začula jedan glas koji me je dozivao. Nisam uspela da ga prepoznam, ali bilo je izvesno da pripada nekoj ženi. Ona mi reče da mi predstoji izuzetno težak porođaj i da će mi biti potreban i poslednji delić snage da donesem svoje drugo dete na svet.
Na sam Božić, pošto smo jedni drugima uručili skromne poklone koje je svako od nas u potaji naručio kod Ramanaca, započela sam da podučavam Majkla i Ričarda za slučaj da stvari krenu neočekivanim tokom. Verujem da bi se Simona odista rodila na dan Božića samo da moja svest nije do te mere bila opterećena saznanjem kako dva muškarca nisu ni izbliza obučena da mi pomognu u slučaju iskrsavanja ozbiljnih problema. Verovatno je da je moja volja bila ta koja je odložila rođenje deteta za dva dana.
Jedan od vanrednih postupaka o kojima smo raspravljali odnosio se na mogućnost da beba zauzima karlični položaj. Nekoliko meseci ranije, kada je moja nerođena devojčica još imala izvesnu slobodu kretnji unutar materice, bila sam prilično sigurna da je okrenuta naopačke. Pomislila sam, doduše, da se ispravila tokom poslednjih nedelja pre no što se spustila u pretporođajni položaj. Bila sam samo delimično u pravu. Ona je, istini za volju, uspela da glavom napred uđe u porođajni kanal; međutim, lice joj je bilo okrenuto naviše, prema mom stomaku, tako da joj je posle prvog ozbiljnog niza trudova vrh glavice zastao, nezgrapno pritisnut o moju karlicu.
U bolnici na Zemlji akušer bi verovatno pribegao carskom rezu. On bi zasigurno bio pripravan za predupređivanje komplikacija, nastojeći da u ranoj fazi porođaja, uz pomoć robotizovanih instrumenata, okrene Simoninu glavu pre nego što se ona nađe u ovako nepovoljnom položaju.
Kako je porođaj odmicao, bol je postajala sve nepodnošljivija. Između snažnih grčeva koji su pribijali devojčicu uz moje nepopustljive kosti pokušavala sam da izvikujem naredbe Majklu i Ričardu. Ričard je bio gotovo neupotrebljiv. Nije mogao da podnese moje bolove (ili “noćnu moru” kako je to kasnije nazvao), a još manje epiziotomiju ili korišćenje improvizovanih forcepsa koje smo dobavili od Ramanaca. Majkl, neka mu je duša blagoslovena, srčano se borio sledeći moja, ponekad necelovita upustva. Znoj mu se slivao sa čela uprkos srazmerno niskoj temperaturi u sobi. Upotrebio je skalpel iz moje torbice za hitnu pomoć da me šire otvori, a onda je, posle trenutka oklevanja zbog sve te silne krvi, forcepsima pronašao Simoninu glavu. Nekako je, u trećem pokušaju, uspeo da je potisne unatrag u porođajni kanal i da je obrne, tako da je mogla da bude rođena.
Obojica su vrisnula kada se ona pomolila. Nastojala sam da se usredsredim na svoj ritam disanja, plašeći se da ne izgubim svest. Uprkos oštrom bolu i sama sam kriknula kada je moj naredni trud izbacio Simonu u Majklove ruke. Ričardu je kao ocu palo u zadatak da preseče pupčanu vrpcu. Kada je Ričard obavio posao, Majkl uzdiže Simonu kako bih mogla da je vidim. “Devojčica”, prozbori on sa suzama u očima. Nežno ju je položio na moje grudi i ja se malko uzdigoh da je pogledam. Prvi utisak je bio da neverovatno liči na moju majku.
Prisilila sam sebe da ostanem oprezna do uklanjanja posteljice i završila sam podvezivanje uz Majklovu pomoć, s tim što je on načinio rezove skalpelom. A onda sam izgubila svest. Malo je pojedinosti kojih se sećam iz sledeća dvadeset četiri časa. Bila sam toliko iscrpljena od muka i porođaja (trudovi su se ponavljali svakih pet minuta tokom jedanaest sati pre nego što je Simona konačno rođena), te sam koristila svaku priliku da se ispavam. Moja nova kćerka smesta je prionula na dojenje bez ikakvog podsticanja, a Majkl je kasnije tvrdio da je jednom ili dvaput sisala čak i kada sam ja bila tek delimično budna. Mleko mi sada navire u dojke odmah pošto Simona počne da sisa. Kada završi, izgleda sasvim zadovoljna. Presrećna sam što joj moje mleko, čini se, odgovara… Pribojavala sam se da ću možda imati isti problem kao sa Ženevjev.
Jedan od dvojice muškaraca uvek je uz moje uzglavlje kada se probudim. Ričardovi osmesi stalno izgledaju malo usiljeni, ali se u njima ipak razaznaje uvažavanje. Majkl je uvek spreman da mi preda dete u naručje ili da mi ga položi na grudi kada se probudim. On je nosi sa lakoćom, a čak i kada ona plače, stalno mrmlja: “Divna je”.
U ovom času Simona spava pokraj mene povijena u nazovi ćebe koje su izradili Ramanci (krajnje je teško opisati tkaninu, a posebno odabrati reči koje određuju kvalitet, kao na primer “meka” u bilo kakvom određujućem smislu koji bi naši domaćini mogli da razumeju). Ona zaista izgleda kao moja majka. Koža joj je sasvim tamna, možda tamnija i od moje, a pramenčić kose na glavi crn je kao zift. Oči su joj tamnosmeđe. Teško da bi se Simona mogla nazvati lepom sa tom glavom, još zašiljenom i izobličenom od mukotrpnog porođaja. Ali Majkl je naravno u pravu. Ona je sjajna. Moje oči su u stanju da nazru lepotu u dubini tog krhkog, crvenkastog stvorenja koje diše takvom grozničavom brzinom. Dobro došla na svet, Simona Vejkfild!

PREUZIMANJE: nakon odabira željenog formata otvorit će se Mega stranica na kojoj pritisneš download i to je to 🙂

.PDF .EPUB

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *