Andrzej Sapkowski – Vatreno krštenje
Peti dio Witcher sage.
Međunarodni bestseller serijal poljskog autora Andrzeja Sapkowskog prema kojem je napravljena popularna kompjuterska igraTheWitcher.
Njen prvi susret sa vešcem desio se u julu, dve nedelje posle događaja na ostrvu Taned i po izbijanju rata u Dol Angri. Milva se vratila u Brokilon posle dvadesetak dana odsustva, dovela je ostatke odreda Skoja’taela za vreme pokušaja da se probiju na ratom zahvaćenu teritoriju Edirna.
Veverice su htele da se priključe ustanku vilenjaka u Dol Blatani. Ne bi uspeli da nije bilo Milve, odzvonilo bi im. Pronašli su, međutim, Milvu i Brokilon kao utočište.
Cim je stigla, obavestili su je da je Aglais hitno očekuje u Kol Seraiju. Milva se malo iznenadila. Aglais je bila nastojnica brokilonskih isceliteljki, a kotlina Koi Serai, duboka i puna izvora i pećina, bila je isceliteljsko mesto.
Prihvatila je, međutim, poziv, uverena da je posredi nekakav vilenjak koji je bio na lečenju i koji je želeo da preko nje stupi u vezu sa svojim odredom. A kad je ugledala ranjenog vešca i saznala u čemu je stvar, pobesnela je.
Istrčala je iz pećine razbarušene kose i sav bes iskalila na Aglais.
— Video me je! Video mi je lice! Shvataš li ti koliko je to opasno?
— Ne, ne shvatam — hladno odvrati isceliteljka. — To je Gvinbleid, veštac. Prijatelj Brokilona. Ovde je već četrnaest dana, od mladine. I potrebno mu je još vremena da bi mogao da ustane i normalno hoda. Zeljan je vesti iz sveta, vesti o svojim bližnjima. Samo ti možeš da mu ih pribaviš.
— Vesti iz sveta? Ti rusalko kanda si s uma sišla! Znaš li ti šta se danas dešava u svetu, van granica tvoje mirne šurne? U Edirnu je rat! U Brugi, u Temeriji, u Redanji metež, pakao, grdne hajke! Sa svih strana progone one koji su digli ustanak na ostrvu Taned! Svuda vrvi od špijuna, dovoljno je katkad da reč jednu ispustiš, u zao čas usne iskriviš, i da ti već sijanim gvožđem dželat pred očima u tamnici seva!
A ja treba da uhodim, da idem da se raspitujem, glasine da prikupljam? Svoja leđa da podmećem?
Za koga? Za nekakvog jedva živog vešca? Šta mi je on? Ni rod ni pomozi bog! Obista si s uma sišla, Aglais!
— Ako ti je do urlanja — mirno je prekinu drijada — idemo dublje u šumu.
Njemu je potreban mir.
Milva se i protiv svoje volje letimično osvrnu po pećini u kojoj je časak ranije videla ranjenika. Ljudina, pomisli, mršav ali žilav… Seda glava, al’ stomak ravan, ko u momčića, pre će biti da s mukama druguje no što uz slaninu i pivo piruje…
PREUZIMANJE (nakon odabira željenog formata otvorit će se Mega stranica na kojoj pritisneš download i to je to 🙂
