Joe Abercrombie – Krvava zemlja

Podijeli:
Facebook
Google+
https://pdfknjige.com/download/joe-abercrombie-krvava-zemlja/
Twitter
Pretplati se
Instagram
RSS

Krvava zemlja - Joe Abercrombie„Zlato.” Vist je tu reč izgovorio kao da je to nekakva zagonetka za koju ne postoji rešenje. „Zbog zlata ljudi polude.”
Šaj je klimnula glavom. „Oni koji već nisu ludi.”
Sedeli su ispred Stuferove kuće mesa, što je možda zvučalo kao ime za kupleraj, ali je zapravo bila najgora gostionica u krugu od pedeset milja, i to u žestokoj konkurenciji. Šaj je sedela na džakovima na svojim kolima, a Vist na ogradi, gde je izgleda uvek i sedeo, kao da mu je dupe za nju zalepljeno. Gledali su gomilu.
„Ja sam ovamo došao da pobegnem od ljudi”, rekao je Vist. Šaj klimnu glavom. “A vidi sada.”
Prošlog leta ste mogli da u gradu provedete čitav dan i da ne sretnete dva nepoznata čoveka. Ponekad ste mogli da u gradu provedete čitav dan i da ne sretnete bilo kakva dva čoveka. Međutim, kada se otkrije zlato, mnogo toga se može promeniti za samo nekoliko meseci. Sada je Čist Račun vrveo od hrabrih istraživača. Svi su išli u jednom smeru, na zapad, ka zamišljenom bogatstvu. Neki su jurili, koliko su brzo mogli zbog gužve, drugi su se zaustavljali da nešto trguju i stvore još veću gužvu i metež. Točkovi vagona su čegrtali, mazge su frktale, konji su njištali, krave mukale, volovi rikali. Muškarci, žene i deca svih rasa i iz svih društvenih staleža takođe su glasno rikali i mukali, na svim jezicima i u svim raspoloženjima. To bi možda bio živopisan prizor da prašina nije sve prekrila i pretvorila svaku boju u istu, večitu sivu.
Vist glasno potegnu iz flaše. „Šaroliko društvo, je li?”
Šaj klimnu glavom. „Svi rešeni da dobiju nešto, a da ne daju ništa.”
Svi oboleli od ludila nade. Ili pohlepe, u zavisnosti od toga koliko verujete u ljudski rod, a Šaj je u ljudski rod verovala veoma malo. Svi opijeni od izgleda da će zagnjuriti ruke u neko ledeno jezerce tamo u velikoj pustoši i da će zagrabiti pune šake novog života. Da će svoje staro i obično ja ostaviti na obali kao zmijin svlak, i da će naći prečicu do sreće.
„Možda bi im se pridružila?”, upita Vist.
Šaj pritisnu jezik na prednje zube, pa pljucnu kroz razdeljak. „Nema šanse.” Ako i uspeju da živi pređu Daleku zemlju, svi su izgledi da će zimu provesti čučeći u ledenoj vodi i da neće iskopati ništa sem mulja. A i da nađu nešto, šta onda? Kao da bogati nemaju muka.
Nekada je Šaj verovala da će i ona dobiti nešto, a da neće dati ništa. Da će zbaciti staru kožu i osmehnuta krenuti dalje. Ponekad se ispostavi da prečica ne vodi tamo gde ste zamislili, već da ide kroz krvavu zemlju.
„Polude kad čuju priče o zlatu.” Vist otpi nov gutljaj, jabučica u mršavom vratu mu zaigra, pa pogleda dvojicu budućih rudara kako se otimaju oko poslednjeg budaka na tezgi, dok prodavac uzalud pokušava da ih umiri. „Zamisli kako će ova stoka da se ponaša ako nekim slučajem nađe grumen zlata.”
Šaj nije morala da zamišlja. Videla je svojevremeno to svojim očima, i uspomene nisu bile lepe. „Ljudima ne treba mnogo podsticaja da se ponesu kao zveri.”
„A ni ženama”, dodao je Vist.

 

PREUZIMANJE: nakon odabira željenog formata otvorit će se Mega stranica na kojoj pritisneš download i to je to 🙂

.PDF .EPUB  .MOBI

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *