Agatha Christie – Tajna sedam satova
„A sada, gde da ih stavimo?”
Večera je bila gotova. Ledi Kut je ponovo morala da smišlja kako da zabavi goste.
Ser Osvald je nenadano priskočio u pomoć i predložio partiju bridza, iako možda „predložio” nije prava reč. Ser Osvald je, kao jedan od „čelnika naše industrije”, samo nagovestio ono što bi voleo da igra i svi oko njega su požurili da udovolje želji ovog velikog čoveka.
Rupert Bejtmen i ser Osvald su bili partneri protiv ledi Kut i Džeralda Vejda, što je bila srećna okolnost. Ser Osvald je igrao bridž veoma dobro, kao što je uostalom radio i sve drugo u životu, i želeo je odgovarajućeg partnera. Bejtmen je bio vest igrač bridza kao što je bio i sekretar. Obojica su bila usredsređena na karte i jedva da su progovarala po koju reč. „Dvojka, bez aduta”, „duplo”, „tri pika”. Ledi Kut i Džerald Vejd su bili veoma ljubazni jedno prema drugom i prijateljski su ćaskali i mladić nijednom nije propustio da pri zatvaranju svake ruke kaže: „Zaista, partneru, ovo ste prosto božanstveno odigrali – i to sa notom takvog obožavanja koje je ledi Kut smatrala i neobičnim i smirujućim. A imali su i dobre karte.
Od ostalih se očekivalo da plešu uz zvuke sa radija u velikoj balskoj dvorani. A oni su se. zapravo, skupili pred vratima sobe Džeralda Vejda, uz prigušeno kikotanje i glasno kucanje sata.
„Poredajte ispod kreveta”, predložio je Džimi odgovarajući na Blovo pitanje.
„A na koliko da ih namestimo? Mislim, na koje vreme? Sve zajedno da bude jedna veličanstvena zvonjava ili jedno za drugim?”
Oko ovoga se povela žestoka rasprava. Jedni su rezonovali da je za šampiona spavanja kakav je bio Džeri Vejd neophodno primeniti kombinovanu zvonjavu osam budilnika. Dragi su bili za lančanu, neprekidnu zvonjavu.
Na kraju, ovi drugi su prevladali. Satovi su navijeni da zvone jedan za drugim, počev od 6.30 ujutru.
„I nadam se”, reče Bil uzvišenim tonom „da će mu ovo biti dobra lekcija.”
„Tako je”, reče Čarapica.
Tek što su počeli sa operacijom sakrivanja satova, kada je stiglo iznenadno upozorenje.
„Tiho”, zašištao je Džimi. „Neko se penje uza stepenice.”
Zavladala je panika.
„U redu je”, reče Džimi. „To je samo Pongo.”
Iskoristivši to što je odustao od sledećeg deljenja, gospodin Bejtmen je otišao u sobu po maramicu. Zastao je i jednim pogledom osmotrio situaciju. Tada je dao komentar, jednostavan i praktičan.
„Čuče ih kako kucaju kada bude odlazio u krevet.”
Zaverenici su se pogledali među sobom.
„Sta sam vam rekao?” oglasio se Džimi. pun poštovanja. „Pongo je zaista oduvek imao mozga!”
Mozak je nastavio dalje.
„Istina”, priznao je Roni Devero, nagnuvši glavu na jednu stranu. „Osam satova koji kucaju zajedno, prave đavolsku buku. Čak i stari Džeri, kolika god da je budala, ne bi mogao to da previdi. Pretpostaviće da se nešto sprema.”
„Pitam se da li je”, reče Džimi Tesidžer.
„Da li je šta?”
„Takva budala kao što svi mi mislimo.”
Roni se zapiljio u njega.
„Svi znamo starog Džeralda.”
„Znamo li?” reče Džimi. „Ponekad sam mislio da… ovaj, da nije moguće da je neko tako glup, kao što Džeri sebe predstavlja.”
Agatha Christie je najpoznatiji autor kriminalističkih romana u svijetu i najprodavaniji autor uz Shakespearea. Njene knjige prodane su u više od milijardu primjeraka na engleskom jeziku, i više od milijardu primjeraka na 45 drugih svjetskih jezika (do 2003). Primjer njenog uspjeha je prvo mjesto na ljestvici najprodavanijih autora svih vremena u Francuskoj s preko 40 milijuna primjeraka na francuskom (do 2003), gdje joj je najbliži konkurent s oko 22 milijuna primjerka Émile Zola.
Njena predstava Mišolovka (The Mousetrap) drži rekord najdužeg prikazivanja u Londonu. Prvi je put prikazana u Ambassadors Theatreu 25. studenog 1952., a prikazuje se i u 2013. Do sada je odigrano oko 25.000 predstava. I dalje se prikazuje u St. Martin’s Theater, u prosjeku 8 predstava tjedno.
Agatha Christie napisala je preko osamdeset romana i drama, uglavnom detektivskih. U mnogima od njih pojavljuju se njeni najpoznatiji likovi, Hercule Poirot i Miss Marple. Iako se voljela poigravati s konvencijama žanra – jedno od njenih ranijih djela, Ubojstvo Rogera Ackroyda, sadržava potpuni obrat na kraju – uvijek je u knjige postavljala tragove prema kojima su čitatelji mogli i sami otkriti počinitelja.
PREUZIMANJE: nakon odabira željenog formata otvorit će se Mega stranica na kojoj pritisneš download i to je to 🙂
