Andrzej Sapkowski – Vrijeme prezira
Četvrti dio Witcher sage.
Međunarodni bestseller serijal poljskog autora Andrzeja Sapkowskog prema kojem je napravljena popularna kompjuterska igra The Witcher.
Veštac je retko kad nešto sanjao, pa je čak i te retke snove zaboravljao kad se probudi. Cak i kad su to bili košmari — a obično jesu bili košmari.
I ovoga puta je to bio košmar, ali je sada veštac zapamtio barem njegov delić. Iz kovitlaca nekih nejasnih, uznemirujućih prilika, čudnih, ali zloslutnih scena i neshvatljivih reči i zvukova koji su budili jezu, odjednom se pomolila jasna i čista slika.
Ciri. Ciri drugačija od one koje se sećao iz Kaer Morhena. Njena pepeljasta kosa, koja se vijorila u galopu, bila je sada duža — kao što ju je nosila onda kada ju je sreo prvi put, u Brokilonu. Kad je projahala pored njega, hteo je da vikne i dozove je, ali nije mogao da dođe do glasa. Želeo je da potrči za njom, ali je imao utisak da je do pola butina utopljen u smolu koja se steže.
Ciri kao da ga nije videla, nastavila je da galopira, u noći, između nakaznih jova i vrba koje su izmahivale grančugama kao da su žive.
A on je video da je jure. Da tik za njom galopira crni konj koji nosi jahača u crnom oklopu, na glavi je imao šlem ukrašen crnom grabljivicom.
Nije mogao da se pomeri, nije mogao da vikne. Mogao je samo da gleda kako krilati vitez sustiže Ciri, hvata je za kosu, vuče iz sedla i galopira dalje,vukući je za sobom. Mogao je samo da gleda kako Cirino lice modri od bola, a iz usta joj se otima bezglasni krik.
Probudi se, naredio je sebi, ne mogavši da podnese košmar. Probudi se! Odmah da si se probudio!
I probudio se.
Dugo je ležao nepomično, oživljavajući san u sećanju. Onda je ustao.
Izvukao je čantru ispod jastuka, brzo prebrojao novčanice od deset kruna. Sto pedeset za jučerašnju mantikoru. Pedeset za maglovida kojeg je ubio po nalogu seoskog kneza iz seoceta kod Karerasa. I pedeset za vukodlaka kojeg su mu prijavili meštani Burdorfa.
Pedeset za vukodlaka. Dosta, jer posao je bio lak. Vukodlak se nije branio. Oteran u pećinu iz koje nije bilo izlaza, kleknuo je i čekao udarac mača.
Vešcu ga je bilo žao.
Ali trebale su mu pare.
PREUZIMANJE (nakon odabira željenog formata otvorit će se Mega stranica na kojoj pritisneš download i to je to 🙂
